Хајдемо иза кулиса (Ваааи Бехинд)

Аххх! Наша књига беба је званично у свету. Света краво то је лудо. Мислили смо да када књига заиста буде објављена, ово би могло изгледати стварно, али и даље изгледа као да је то велика игра веровања – упркос свим овим сјајним фотографијама које нам ви стално твитујете и шаљете на Фејсбук (било шта са псом, бебом или смешно лице = авесомевилле).

И још од тих раних дана спајања овог љубавног посла, жудели смо да поделимо неке завиривања иза кулиса, тако да је потцењиво рећи да је 27 фотографија у овом посту правило рупу у нашим џеповима скоро читаву годину. године. Дакле, без даљег одлагања… дуго очекивани скуп фотографија које смо коначно могли да поделимо. Испод ћете такође пронаћи гомилу детаља са многих страница књиге са повезаном задњом причом (ако немате књигу пред собом, можда неће имати толико смисла колико би могло – али ипак можете погледајте све слике иза сцене, а затим означите ово за касније). #варнингитслонг

Слика унутрашњег поклопца– Фотографија на овој страници на којој ја и Џон пљачкамо камеру је заправо била једна од опција коју су снимили за насловницу, али пошто смо покушавали да избегнемо да наша велика насмејана лица буду на насловној страни, водили смо кампању против тога да она буде та. Срећом, одлучили су се за тешку корице са више текста (са много мањим нашим лицем у облику сира) и ми смо избегли тај метак. Али док смо тај угао имали сав стилизован (сво стилизовање фотографија за књигу смо сами урадили како би се осећала што више као ми), снимили смо ову слику да се сетимо подешавања. Волимо што је то гомила пројеката разбијених у насумично груписање.

Страна 25– Облепили смо само полеђине полице за књиге које ће се видети на овом снимку, тако да ако умањите полеђину полица изнад и даље су биле плаве – а остатак собе је био катастрофа.

упутства за постављање звона на вратима

Страна 30– Ово је прва од неколико преправки намештаја у књизи, али да бисмо уштедели време извршили смо их у исто време (лакше је све прајмерисати док је прајмер изашао, зар не?). Били смо прилично сигурни да комшије мисле да смо луди. Звали смо то наше гробље намештаја.

Страна 32– Ушуњали смо породичну фотографију једна од наших посета да видимо Бауерс у Грузији у овај снимак. И о да, та боја боје је и даље на зиду у нашој играоници до данас. Једног дана ћемо префарбати. Страна 35– Направили смо само један панел за завесе за овај пројекат, што је значило да заправо није био функционалан као завеса или употребљив за било кога другог на добротворној аукцији, због чега је касније постао наше узглавље . А рупе од ексера од тих рамова су још увек у зиду наше дневне собе. Закачићемо их једног дана…

како направити компостер

Страна 37– Постоји неколико илустрација у целој књизи јер смо знали да не можемо да реализујемо сваку идеју за коју је потребна нека врста визуелног (а наш издавач се сложио да би било лепо да мало раздвојимо фотографије). Наш издавач нас је замолио да пошаљемо неке узорке стилова илустрација који су нам се свидели, па сам извукао неке из чланка Реал Симпле који нам се допао и надали смо се да ћемо наћи неког сличног. Урадили су нам један бољи и заправо ухватили исту илустраторку – Ему Келли – и била је сјајна. Страна 38– Ово је био први снимак који смо снимили за књигу. Морали смо да се мучимо јер је први дан требало да буде све наше пре фотографије свих разних комада намештаја које смо правили, али погрешна комуникација је значила да фотограф није имао одговарајућу опрему са собом за то. Тако да смо прешли право на снимање неколико већ урађених афтера. Црвене бобице су украдене из једног жбуна позади јер нисмо планирали да нам треба цвеће тог дана. Страна 39– Прво смо ово снимили без Бургера, а онда је он скочио и више нам се допало са њим у њему, па смо снимили још неколико снимака и назвали то замотавањем. Страна 46– Позајмили смо ову софу на дан јер нисмо могли да снимимо наш џиновски пресек тако чисто/лако. Имали смо само неколико сати са њим, па смо пожурили да све подесимо – укључујући додавање тепиха и оквира који су касније исечени са коначних слика. Д’ох!

Страна 47– То је Катие Бовер 'с ходник. Будући да ово није ваша типична кућна књига снимљена у више врхунских резиденција (а све је то била књига која је снимљена у нашем дому), било је неколико концепата које смо желели да дотакнемо, али нисмо могли да демонстрирамо у сопственом дому – као пројекат са степеницама пошто живимо на ранчу од једне приче – тако да прегршт слика соба у књизи (попут степеница на страни 49 и Лаила’с кухиња на 85 и улазна врата на страни 309) су фотографије за које смо добили дозволу да помогнемо да демонстрирамо неке од пројеката које нисмо желели да оставимо без фотографије. Страна 55– Ово је пројекат који је скоро одбачен. Мој први покушај је био да фарбам фењер и мислим да сам мало претерао. Срећом, купили смо резервни папирни фењер да бих могао да испробам суптилнији приступ акварелу који је завршио у књизи…

Страна 56– Привремено смо окачили тапете (траком, а не лепком) само у једном делу улаза да бисмо добили овај снимак, а затим смо је брзо уклонили да би зид остао слободан као позадина за друге снимке. Страна 57– Лале су постале незванични цвет књиге. Сваки пут када нам је затребао живот, повукли су нас према њима у продавници, тако да на крају нисмо ни размишљали. Било је само зграбите лале - која год боја изгледа најздравија! Страна 59– Имамо оволико старих разгледница на еБаиу. Био сам заљубљен у њих и нисам желео да их скинем (али наравно да сам морао или би се ушуњали на фотографије или обиласке куће пре него што нам је било дозвољено да пустимо ове тајне пројекте из торбе). Страна 61– Свидело нам се како је овај пројекат испао и напустили смо га месецима, али је постало толико тешко да га снимамо да смо коначно поново офарбали врата у бело. Ипак, потпуно бих га поново насликао. И сећате се када је наш кревет тада био близу врата? Тако је смешно видети сада…

Страна 62– Ово је једна од многих боја којима смо офарбали различите зидове у играоници за разноврсну позадину за пројекте и снимке (нисам их хтела све наспрам наше Моонсхине трпезарије и дневних зидова, наше собе за госте Плумаге и наше кухиње Сесаме). А те наочаре за читање биле су фото асистента - трудили смо се да употребимо све што смо могли да стилизујемо ствари! Страна 66– Да бисмо повукли овај врх, облепили смо тапетама резервни комад језгра пене и привремено га залепили за плафон. Све је морало брзо да се подигне и да се спусти још брже да не би завршило у још једној снимци књиге или у снимку за блог који би могао нешто да ода.

Страна 75– Снимање било чега у нашој кухињи показало се веома изазовним због недостатка природног светла. Тако смо на крају снимили већину тих снимака након заласка сунца јер би нам ионако требало вештачко светло.

како уклонити мрље са дрвене палубе

Страна 78– Жичана корпа је налаз у трговини коју Клара користи као своју канту за куповину дрвене хране у својој кухињи за игру. Ради и за праву храну! Страна 88– Морали смо да поново снимимо постављене макароне након што смо зумирали наш филм и схватили да се на дну вазе крије мало пиринча из оне претходне поставке. Подли мали кретени. Страна 89– Џон ми је купио ово жуто цвеће за Дан заљубљених и толико сам их волео да сам се уверио да се бар два пута ушуњају у књигу (такође су у позадини на страни 239). Страна 103– Купили смо ове стаклене држаче завета у Таргет-у заједно са малим свећама које смо убацили у њих и непосредно пре снимања схватили смо да су свеће мало предебеле да би ушле у заветне држаче – па смо морали да се вратимо по нешто тање. Ко би рекао да нису стандардне величине?! Инсистирао сам и да запалимо фитиљ сваке свеће коју смо упалили, баш зато што ми оне несагореле од воска изгледају глупо (као патике које су превише беле, хаха). Страна 105– Морали смо да фотошопирамо неке Гарфилдове потрепштине са фотографије Џонове собе из детињства из разлога ауторских права. Страна 107– Моји нокти су увек тамно офарбани у књизи јер су били толико прљави од сталних пројеката (имала сам толико лепка и фарбе испод ноктију да смо морали да их фарбамо да бисмо сакрили неред).

Страна 108– Наш кревет за госте смо довели у угао дневне собе где обично стоји радни сто пошто је тамо сјајно светло – где је живео неколико дана. Бургер је био обожаватељ.

Страна 115– Трудили смо се да сакријемо значајне ствари на фотографијама када смо могли, као што је златна огрлица од жирафе коју Клара воли и моје омиљене минђуше од четворолиста. Страна 119– Ово је још један пример нашег кревета у гостинској соби. Ставили смо га уз камин у дневној соби (где обично живи Кларин сто) и снимили га тамо за другачију позадину. Морам зачинити ствари, зар не? Заправо је блокирао шеталиште, тако да смо, док је тамо живео неколико дана, само пузали преко њега да прођемо. О да, а то је Кларина омиљена плишана животиња, Ги која је дебитовала у књизи као реквизит за кревет.

Страна 120– Фотограф Кип је волео Бургер, тако да је снимање ових Бургер слика (постоји бар једна у сваком поглављу) био забаван одмор од свих слика у соби. Снимили смо га на потпуно белој позадини како бисмо га касније лакше исечили како би могао да хода кроз странице књиге. Било је укључено много посластица. Страна 121– Ово је још једна светла боја којом смо офарбали зид играонице само да бисмо додали још боје у позадини одређених пројеката – звала се Марокански зачин и свидела нам се. Користили смо Н као слово на полици у част моје маме (Клара је зове Нонна).

Страна 125– Кејтин оригинал после фотографије имао је Бузз Лигхтиеар и Р2Д2 на полици, али смо морали да је замолимо да је поново сними без њих из разлога ауторских права. Била је тако слатка и послала је још један снимак тог дана. Страна 131– Ово је наша омиљена реклама за Бургер у књизи. Разбесне нас сваки пут када га видимо како седи у тој корпи. Доркс фор лифе. Страна 130– На оригиналној илустрацији је био лустер изнад каде, али пошто то није кодирање на већини места, натерали смо илустратора да га уклони. #цоденердс Страна 139– Ниједно од наших купатила није било довољно велико за снимање, тако да смо ову фотографију књиге заправо снимили у играоници. Поставили смо горњи део тоалетног резервоара на импровизовану полицу и само га изрезали довољно да га лажирамо. Изгледа као прави тоалет у књизи, зар не?

Страна 148– Као суптилну похвалу Џоновим родитељима (Том и Кети) направили смо ова платна са њиховим иницијалима и касније им их поклонили као захвалност што су гледали Клару током толиког снимања. Страна 156– Све што смо написали у календару имало је неки значај (нпр. састанак у 4:30 има наш омиљени број 43, а имали смо и Кларин рођендан и ветеринара уписан у част Бургера). Такође смо стилизовали држач за пошту са леве стране календара само да бисмо схватили да их, када је исечен и постављен у изглед, нисте ни видели. Упс! Страна 158– Нисмо знали шта да напишемо на етикети кутије, па је Џон предложио тајне. Насмеје нас сваки пут када га видимо. Страна 159– Ово је још један суптилни Боверов повик (то је слика Вила и Кларе у чинији). Страна 174– Свидела нам се прилика да укључимо нашу нећаку Оливију (тада 11) и нећака Џејка (тада 13), па смо били одушевљени да су вољни да ураде неку оригиналну уметност за нас. Ево их са својим листовима за вежбање и завршним радовима који су направили књигу.

Страна 180– Овај пројекат сам првобитно офарбао у црвено и Џон га је мрзео! Рекао је да изгледа као крваво место злочина. Тада нисам могао да видим ни крв па сам чекао да се осуши и префарбао је у зелено.

Страна 182– Тканину коју смо развукли око платна ове фотографије користили смо као тканину Цлара следећег месеца (фебруара). Такође у вестима о стилингу, ако бих то могао поново да урадим, уклонио бих лампу са десне стране и померио жуту слику преко вискија удесно и окренуо је вертикално да балансирам лампу са леве стране. Две лампе на тој малој конзоли су ми некако скучене сада када буљим у слику. Па изволите. #кеепингитреал

аура кварц

Страна 186– Након што смо окачили све лептириће направљене са страница књиге, схватили смо да је онај на који се фотограф фокусирао имао прилично прљаву реч у средини… па смо јако поцрвенели и исекли нову након што смо прочитали целу страницу да бисмо били сигурни био више ПГ. Страна 190– Овај врх је требало да буде фарбање старог корнера или свијећњака, али смо онда пронашли и заљубили се у тај шипак толико да га нисмо могли офарбати и на крају смо га оставили какав јесте (па се врх променио у више уопштено за људе са прелепим шареним корнерима које никада не би требало фарбати!). Страна 196– Ово смо урадили једном пре око шест година и резултати су били ужасни, па смо били нервозни како ће ово изаћи. Џон каже да је његов оригинални цртеж мене личио на Терминатора пошто ми је дао огромне наочаре за сунце и супер четвртасту вилицу – тако да је овај пут био много апстрактнији. Обожавала сам његову нову скицу јер сам о великим шареним минђушама. Савршен. Страна 214– Црно-бела фотографија у овом распореду је заиста стара слика мог тате и његове сестре када су били деца. А све марке за породично стабло марке биле су испод 6 долара из локалне продавнице маркица, иако су две из 1920-их! То је био поклон који смо послали мом оцу који воли маркице након што смо га снимили, и он то воли. Страна 218– Толико рамова је недостајало на зиду оквира током снимања јер бисмо их користили као реквизите итд. Тако да је на десној страни у позадини фотографије ове странице била једна слика која је заправо недостајала, па смо једну додали у рупу захваљујући Пхотосхопу.

Страна 231– Нисмо мислили да свеска на снимку треба да буде празна, па сам брзо написао само речи да ова свеска не буде гола. Речи, речи, речи. Ово је чудно. Страна 232– Овај снимак је изгледао некако бљутаво и инсценирано све док нисам трчао по кући и сакупио што више разнобојних тврдих књига које сам могао да нађем и насумично их наслагао чашом воде на врх. Одједном се осетио као соба у којој неко заиста живи. Страна 243– Имали смо проблем са деколтеом на овим снимцима напретка, тако да сам заправо морала да се пресвучем у нешто са већим деколтеом. Мортифиинг. А ово је била тканина која је раније била једна од Клариних позадина. Користили смо задњу страну јер је на тај начин била мало пригушенија и суптилнија. Страна 248– Ова позлаћена стаклена лампа је била један пројекат за који нисам мислио да ће испасти добро (први слој је био више него мало пругаст) тако да сам још неколико слојева касније одахнуо што је испало тако добро. Једина невоља је што смо некако заборавили да снимимо накнадни снимак лампе! Срећом, укључили смо га у фотографију за алтернативну идеју за насловницу која је захтевала да снимамо на белој позадини. Згрожени смо што после нисмо постали лепши, али претпостављам да је боље него да уопште не буде!

Страна 252– Да бисмо уштедели време, понекад смо завршили пројекат, а затим напола довршили још један како бисмо могли брзо да снимимо снимак у току и после, а да не натерамо фотографа да чека да завршимо пројекат или ресетујемо своју камеру. У овом случају смо заправо нацртали цео јастук и само започели други који ћемо користити као снимак напредовања.

улазна врата високог сјаја

Страна 263– Наравно да је Сју Салвета морала да уђе у књигу, па је ту. Такође сам сакрио гомилу ових салвета на слици колица у бару на страни 30. А Б на стени је поклич Бургеру. Страна 270– Ово је снимљено на чудној малој уличици балкон које смо касније уклонили да бисмо изградили нашу палубу . Страна 273– Колачићи на тањиру за торте на овом снимку су локално поштовани Укропови колачи (исти колачи које смо послужили на нашем венчању). Страна 281– Обојили смо плафон у нашем купатилу за овај снимак у књизи и требало нам је више од пет месеци да га коначно обојимо у бело (и стално смо га случајно делили на блогу, а затим га фотошопирали у бело, тако да је било је велико олакшање што сам га коначно префарбао). Страна 283– Нацртали смо само правоугаоник величине 9 к 6 инча на једном зиду играонице (довољно да овај снимак изгледа легитимно) и још увек је ту. Увек заборавим да је ту док не отворим врата и не видим велики стари правоугаоник са шаблонима, који само лебди на средини зида.

Страна 286– Овај образац је била само Џонова идеја. Само је пресекао сликарску траку на мале траке и направио овај узорак од ткања корпе и испао је сјајан. Требало је дуже него што смо вероватно требали да потрошимо на пројекат у то време, али вредело је. Иди хубби.

Страна 289– За овај пројекат сам заправо првобитно покушао да користим морску лепезу као шаблон и он је бомбардовао. Био је претанак па је спреј оставио велику мрљу на пресвлаци јастука. Пустио сам да се осуши, преокренуо и покушао још једном са листовима на полеђини јастучнице. Срећом, то је функционисало много боље! Страна 291– Столица и сто на овом снимку су сви на литри боје која је касније изрезана. Све је изгледало необично ниско и изгледало је боље ближе прозорској дасци. Дакле, издалека је изгледало као луда столица и сто на фарбама, али у књизи изгледа прилично лепо, зар не? #бооктрицкоутофтхебаг Страна 295– Заиста смо желели да се слике у овој књизи не враћају само са нашег сајта – посебно о пројектима који се морају имати о којима смо претходно писали на блогу, али нисмо могли да схватимо да их изоставимо (као што је како да фарбате дрвене облоге или камин од цигле ). Зато смо угризли метак и префарбали угао наше светле кухиње за овај снимак, а затим смо га поново офарбали мање од 24 сата касније, пошто смо у то време активно писали блог о преуређењу наше кухиње. Ох и видиш старе подове пре него што ставимо плуту у књигу? Све сам заборавио на њих!

страна 295 (опет)– Ово је такође снимак који смо покушавали да добијемо када је јадни Ремзи скочио са зида и разбио се о под. Тако су се рогови подигли (овај пут веома сигурно).

Страна 300– Након што смо снимили претходну слику за овај распоред, обележили смо локацију сваког предмета на поду молерском траком како бисмо знали где да поново поставимо ствари након фарбања зида. Затим смо поново поређали ствари са траком, уклонили траку и снимили последњу слику, тако да је једина ствар која се променила била боја зида – коју смо заправо офарбали (овде нема фотошопа!). Страна 302– Користили смо и зид од цигле у сунчаној соби као позадину, само да зачинимо ствари. Смешно је то што никада нисмо приметили колико су накривљене подне плочице унутра све док нисмо видели овај снимак! Видите како се четири испод столице не поредају у угловима? Страна 304– Толико смо се заљубили у ову комоду када смо је видели у продавници да смо је купили сопственим новцем (уместо малог буџета за књиге који смо имали за пројекте) јер смо знали да желимо да је задржимо! Скоро сваки други комад намештаја је на аукцији у добротворне сврхе, поклоњен је посади или члану породице или враћен донатору, али овај момак остаје! Ускоро ћемо поделити где ће он завршити... Страна 311– Снимали смо последњу фотографију струњаче на овој страници без наших ногу и изгледало је некако обично, па смо помислили да ставимо ноге у снимак! – Обуо сам леопард ципеле и све је било у реду са светом. То је такође поставка која је изнедрила нашу фотографију коју су на крају употребили на насловној страни (ја сам променио ципеле, а они су Пхотосхопом убацили бушилицу у Џонову руку).

Страна 312– Носили смо ово купалиште за птице по целом дворишту да пронађемо што је мање смеђе позадине (био је фебруар, па ништа није било тако вруће као у пролеће). Страна 317– Пронаћи садилицу у јануару је скоро немогуће. На крају смо морали да набавимо један из баштенске продавнице на западној обали. Ко је знао да ће то на крају бити такав лов? Страна 321– Не брини, ово није адреса наше тренутне куће… то је заправо наша прва кућа! Урадили смо то као мали омаж љубави. Наравно, то је збунило наше комшије јер то није ништа слично нашој тренутној адреси, па смо је држали прекривену комадом картице на вратима док је нисмо снимили и потврдили да је фотографија сигурно направљена. Онда смо је само скинули пошто је била налепница од 6 долара. Паге 323-336– Да бисмо књигу одржали по најнижој могућој цени, требало нам је да не буде дужа од 336 страница, тако да је настала велика бојазан када је на крају била знатно дужа од тога. Али уместо да побегнемо од повећања цена, наш дизајнер и издавач су сарађивали са нама на смањењу ствари, па је један од начина на који смо сажимали ствари био тако што смо списак извора на крају књиге направили мањим фонтом, попут индекса. Бум, обријао је гомилу страница и били смо у праву на 336 (након неколико других дизајнерских избора унутра да бисмо такође сажимали ствари). Вхев.

А пошто вас је неколико њих питало како је било видети књигу по први пут, ми смо је заправо снимили видео снимком. Не обазирите се на мој ужасан рад камере (наша камера прави ову гласну буку када зумирамо, тако да нам је потребан спољни микрофон да то поправимо, отуда и сва моја брбљања о одупирању пориви за зумирањем).

Мислим да смо обоје били у шоку. Још увек јесу, заправо. А што се тиче те ситнице о фотошопингу Клариног рукава, уредник је мислио да део њеног рукава на руци иза главе изгледа чудно тик уз њено лице, па су га фотошопирали како би њен профил био јаснији. То је било нешто што никада не бисмо приметили, али су били потпуно у праву.

Али доста брбљања. Ево где гледамо екран нашег рачунара и захваљујемо се нашим срећним звездама што вас имамо… наши невероватни, охрабрујући и урнебесни читаоци. Нема шансе да бисмо икада били тамо где смо данас без вас, и не желимо да узмемо ни секунд овог путовања здраво за готово. Рекли смо то на страници захвалности на крају наше књиге, а рећи ћемо и овде за вас: ви нам улепшавате дан сваки дан. Хвала вам пуно што сте повели ову луду „уради сам“ вожњу са нама. Волимо те, заиста.